Kompletan vodič kroz stručni ispit i licencu za bezbednost i zdravlje na radu (BZR)

Oblast bezbednosti i zdravlja na radu (BZR) u Srbiji prolazi kroz značajne promene, koje direktno utiču na sve koji rade ili planiraju da se bave ovim poslovima. Novi zakonski okvir, uvodenje obavezne licence i sistem stručnog usavršavanja kroz bodove stvaraju brojna pitanja i nedoumice. Ovaj članak ima za cilj da na jednom mestu objasni sve aspekte ovih promena, pruži praktične savete za polaganje stručnog ispita i podeli iskustva kolega koji su već prošli ovaj put.

Novi zakonski okvir: Šta se menja za lica za BZR?

Najvažnija promena koja se najavljuje tiče se uslova za obavljanje poslova bezbednosti i zdravlja na radu. Prema nacrtu novog zakona, za obavljanje poslova savetnika ili saradnika (novi termini koji bi zamenili "lice za BZR") biće neophodno visoko obrazovanje stečeno u oblasti tehničko-tehnoloških nauka, sa najmanje 240 ili 180 ESPB bodova. Ovo je izazvalo zabrinutost kod mnogih iskusnih stručnjaka koji nemaju takav tip fakultetske diplome.

Međutim, važna odredba koja donosi olakšicu jeste prelazni period i priznavanje radnog iskustva. Naime, lica koja imaju minimum 5 godina radnog iskustva u oblasti BZR neće morati da ispunjavaju uslov tehničko-tehnološkog obrazovanja. Za njih će, pored položenog stručnog ispita, biti dovoljno da steknu licencu. Ovo je ključna informacija za sve one koji su već dugo u sistemu, a nemaju "traženi" fakultet.

Licenca za BZR: Šta, kako i zašto?

Uvodenje obavezne licence predstavlja novinu kojom se želi unaprediti kvalitet i kontinuitet stručnog usavršavanja. Licenca se prvi put izdaje na osnovu položenog stručnog ispita, obrazovanja i iskustva, a važi 5 godina. Nakon isteka ovog perioda, neophodno je obnoviti je.

Sam postupak dobijanja licence nije komplikovan nakon što se položi ispit, ali je važno napomenuti da se prilikom prvog izdavanja plaća administrativna taksa.

Obnavljanje licence: Ključ su bodovi (CPD)

Da bi se licenca obnovila posle 5 godina, neophodno je tokom tog perioda prikupiti odgovarajući broj bodova stručnog usavršavanja. Ovi bodovi se stiču kroz učešće na edukacijama, seminarima, konferencijama i drugim oblicima stručnog usavršavanja koje organizuju ili odobravaju nadležne institucije.

Sistem bodovanja (Continuous Professional Development - CPD) ima za cilj da podstakne stalno usavršavanje i praćenje novih tendencija, propisa i tehnologija u dinamičnoj oblasti BZR. Stoga će za sve lica za BZR biti neophodno da planski pristupe svom profesionalnom razvoju i vode evidenciju o sticanim bodovima.

Stručni ispit za BZR: Iskustva i saveti sa terena

Polaganje stručnog ispita je i dalje osnovni korak ka sticanju prava za rad u oblasti BZR. Ispit je kompleksan i obiman, ali uz dobru pripremu i poznavanje procedure, moguće ga je položiti. Na osnovu brojnih iskustava koja su kolege podelile, evo kako tipično izgleda dan polaganja:

Organizacija i tok ispita

Ispit se obično održava vikendom u prostorijama nadležne Uprave. Proces počinje u 9 časova sa prozivanjem kandidata i proverom identiteta. Zbog epidemioloških mera, moguće su manje grupe i obavezna upotreba zaštitne opreme (maske, rukavice). Ispit se sastoji iz nekoliko delova, a kandidati ih polažu kružno, u različitim sobama.

• Prva dva dela (Opšti deo): Ova dva usmena dela pokrivaju međunarodne i domće pravne izvore (konvencije, direktive EU, Zakon o radu, Zakon o BZR) i radnopravnu materiju (prava i obaveze iz radnog odnosa, zdravstveno i penzijsko osiguranje). Ispitivači su obično strpljivi, a dovoljno je da se odgovori na svako pitanje sa nekoliko ključnih rečenica.
• Treći deo (Pismeni - Procena rizika): Kandidat dobija nasumično odabrano radno mesto (npr. zidar, elektromonter, automehaničar, viljuškari sta) i u roku od 2 sata mora da izradi pismenu procenu rizika. Neophodno je precizno odrediti da li je radno mesto sa povećanim rizikom ili ne. Dozvoljeno je korišćenje liste opasnosti i štetnosti, ali ne i drugih materijala. Metoda procene je na izbor kandidata (često se koristi Kinney metoda).
• Četvrti i peti deo (Posebni deo - Usmeno): Nakon pismenog dela, usmeno se polaže procena rizika (branjenje urađenog rada) i poznavanje brojnih pravilnika iz oblasti BZR. Ova dva dela smatraju se najzahtevnijim. Ispituju ih iskusni članovi komisije, a naglasak je na poznavanju konkretnih brojki (granične vrednosti buke, vibracija, osvetljenja), definicija i suštine propisa.

Primeri ispitnih pitanja iz prakse

Da biste stekli konkretniju predstavu, evo nekih od pitanja koja su se pojavljivala na ispitima:

• Međunarodno pravo: "Kako je regulisan BZR za poslovno nastanjivanje državljana Republike Srbije na teritoriji država članica EU?" (Odgovor: Pod jednakim uslovima, bez diskriminacije). "Principi prevencije prema Direktivi 89/391."
• Radno pravo: "Ko su učesnici u zdravstvenoj zaštiti?" "Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja."
• Procena rizika (usmeno): "Šta sadrži plan sprovođenja postupka procene rizika?" "Grupisanje štetnosti."
• Pravilnici: "Zahtevi za obeležavanje cevovoda." "Akcione vrednosti pri izlaganju buci." "Mere zaštite pri radu na visini." "Šta sadrži tehnička dokumentacija mašine?"

Ključni saveti za polaganje

1. Ne zanemarite opšti deo: Iako se čini lakšim, mora se solidno naučiti jer je uslov za nastavak ispita. Fokusirajte se na suštinu i ključne principe.
2. Vežbajte procenu rizika: Uradite više primera različitih radnih mesta (sa i bez povećanog rizika). Naučite formu i obavezno vodite računa o zaključku. Rad na visini ili u dubini skoro uvek podrazumeva povećani rizik.
3. Pravilnici su kralj: Ovo je najobimniji deo. Nemojte učiti napamet cele pravilnike. Izvučite suštinu, definicije, ključne mere zaštite i, što je najvažnije, brojčane vrednosti (granične i akcione vrednosti za buku, vibracije, mikroklimatske uslove).
4. Koristite dostupne resurse: Na forumima se dele skripte i iskustva. Pravilnik o polaganju ispita sa listom obaveznih propisa je osnovni dokument. Sve važeće propise možete naći na sajtovima nadležnih ministarstava.
5. Budite smireni i koncizni: Ispitivači žele da čuju jasne odgovore. Ako zapnete, pokušaće da vas podsete. Ako ne znate tačan odgovor, pokušajte da iznesete logično razmišljanje iz oblasti.

Praktični aspekti rada: Izazovi i dileme

Pored formalnih uslova, važno je osvrnuti se i na svakodnevne izazove sa kojima se suočavaju lica za BZR.

Odnos teorije i prakse u proceni rizika

Kao što je jedan iskusni kolega primetio, često postoji jaz između teorijske procene rizika i stvarnosti na terenu. Na primer, rad na razboju (tkaćkom stanu) pravi ogromnu buku i nosi rizik od povreda udova. U teoriji, uz dobru procenu verovatnoće i primenu lične zaštitne opreme, rizik se može oceniti kao umeren. U praksi, radnici često zanemaruju zaštitu, a posledice mogu biti teške. Ovaj nesklad nameće pitanje odgovornosti onog ko je procenu radio ako se nešto desi, a realni rizik je bio veći od procenjenog.

Izazovi na gradilištima i odnos sa poslodavcima

Gradilišta su posebno rizična okruženja. Čest problem je da se mere bezbednosti doživljavaju kao kočnica dinamici rada i povećanju profita. Nekada nadređeni vrše pritisak da se rizik "nivelira" u proceni kako bi se zadovoljio klijent. Ovo dovodi do ozbiljnih etičkih i profesionalnih dilema za lice za BZR. Optimalno rešenje, kako se ističe u diskusijama, je da lice za BZR bude integrisano u strukturu poslodavca, a ne da bude spoljni saradnik, kako bi se izbegle sive zone odgovornosti i omogućila neposrednija primena mera.

Perspektiva rada u inostranstvu

Pitanje mogućnosti za rad u EU često se postavlja. Iskustva pokazuju da je znanje stečeno kod nas tek osnova. Propisi i standardi u EU su mnogo obimniji, detaljniji i strožije sprovedeni. Za uspešan rad "preko" neophodno je dubinsko poznavanje lokalnih propisa i višegodišnje međunarodno iskustvo. Samo završetak određenog fakulteta ili posedovanje naše licence nije dovoljno za konkurentnost na evropskom tržištu rada u ovoj oblasti.

Budućnost profesije: Šta nas čeka?

Predlog novog zakona jasno ukazuje na tendenciju profesionalizacije i specjalizacije oblasti BZR. Težnja ka tome da se poslovi poveravaju osobama sa odgovarajućim tehničkim obrazovanjem ima za cilj podizanje kvaliteta i smanjenje broja nezgoda. Iako ovo može izgledati pretnja za one bez takvih diploma, prelazne odredbe i priznavanje iskustva daju vremena za prilagođavanje.

Sistem obnavljanja licence kroz bodove nameće kulturu celoživotnog učenja. To će zahtevati od svih stručnjaka da budu aktivni, da prate promene i da kontinuirano ulažu u svoje znanje. Ovaj pristup, iako zahteva dodatno vreme i novac, u konačnici vodi ka većem autoritetu, poverenju i profesionalizmu cele oblasti bezbednosti i zdravlja na radu u Srbiji.

Za one koji tek kreću, put je jasan: položiti stručni ispit, steći iskustvo i aktivno se posvetiti kontinuiranom usavršavanju. Za iskusne kolege, ključ je da formalizuju svoje znanje kroz licencu i da svoje bogato iskustvo prate ažuriranim znanjem kroz sistem bodova. Na taj način, zajednički možemo doprineti stvaranju sigurnijeg i zdravijeg radnog okruženja za sve.