Sposobnost, a ne pol: Da li je vojnički poziv za žene?

Pitanje uključivanja žena u borbenu ulogu u vojsci oduvek je izazivalo žustre debate, podele i duboko ukorenjene predrasude. Često se svodi na jednostavne, binarne odgovore: "da" ili "ne", "može" ili "ne može". Međutim, realnost je daleko nijansiranija i kompleksnija, što jasno pokazuje i jedna od mnogih javnih rasprava na ovu temu. Kroz analizu argumentata sa obe strane, nameće se pitanje: da li je kĺjuč za pristup ovom zahtevnom pozivu individualna sposobnost i spremnost, a ne polna pripadnost?

Srž sukoba: Fizička snaga protiv individualnih mogućnosti

Jedan od centralnih, i najčešće korišćenih, argumenata protiv uključivanja žena u borbenu vojnu službu jeste fizička inferiornost. Zastupnici ovog stava ističu da su muškarci, u proseku, biološki građeni za veća fizička opterećenja: nosanje teške opreme, dugi marševi u teškim uslovima, ručno rukovanje oružjem i izdržljivost u ekstremnim situacijama.

Ovakvo razmišljanje često vodi ka generalizaciji. Ako je statistički verovatnije da će muškarac ispuniti određene fizičke norme, onda se automatski dovodi u pitanje prisustvo bilo koje žene. Međutim, ovde se javlja suštinska greška u logici: prosek ne određuje individuu. Kao što je neko primetio, "među muškarcima ima mekušaca, tako i među ženama i te kako ima pravih lavica psihički i fizički spremnih za vojsku".

Savremeno ratovanje, takođe, nije isključivo pesadijska borba prsa u prsa. Danas se rat vodi uz pomoć visoke tehnologije, dronova, cyber operacija, artiljerije i avijacije. Za mnoge od ovih uloga, intelektualne sposobnosti, preciznost, strpljenje i strateško razmišljanje mogu biti podjednako, ako ne i važniji, od čiste mišićne mase. Kao što je neko istakao: "bolje je da pilot i pilotkinja budu sajle motkaste sa mozgom nego razbacani grmalji i grmaljke bez mozga".

Selekcija: Kvalitet iznad kvantiteta i polne pripadnosti

Zajednički imenitelj za sve ozbiljne rasprave o vojsci jeste shvatanje da u nju ne mogu svi. To je poziv koji zahteva specifičan skup kvaliteta: izvanredno zdravlje, fizičku kondiciju, psihičku stabilnost, poslušnost, odlučnost i sposobnost donošenja brzih odluka pod pritiskom. Kao što je jedan učesnik diskusije rekao: "u vojsku ne mogu svi, samo oni najspremniji, najzdraviji i najsposobniji".

Problem nastaje kada se proces selekcije zameni ispunjavanjem kvota ili političkim pritiscima. Kritičari upućuju na primećenu pojavu da su kriterijumi za žene ponekad niži, što dovodi do primanja osoba koje možda nisu dorasle zahtevima. Ovo stvara opasnu percepciju da su sve žene u uniformi nesposobne, što je očigledno nepravedno prema onim ženama koje su se probile kroz iste, ili čak strožije, selekcije kao i njihovi muški kolege.

Pravi fokus treba da bude na kvalitetu pojedinca. Da li je osoba - bilo da je muškog ili ženskog pola - sposobna da izvrši zadatak, nosi teret odgovornosti i preživi u borbenim uslovima? Sistem treba da teži da na svaku poziciju postavi najsposobnijeg kandidata. Kada se to postigne, pitanje pola postaje sporedno.

Psihološki aspekt i "životinjski nagon"

Jedan od kontroverznijih aspekata debate dotiče se psihologije borbe. Tvrdi se da je suština vojske "životinjski nagon da ubiješ neprijatelja i da istovremeno preživiš". Ovakva formulacija podrazumeva agresiju i primitivni instinkt opstanka koji se često pripisuje muškarcima.

Međutim, ovaj argument zanemaruje nekoliko važnih činjenica. Prvo, volja za opstankom i zaštitom nije isključivo muška karakteristika. Kao što je neko primetio, "svaki čovjek ima životinjski nagon da ubije onoga ko ga ugrožava i da pokuša sebe da spase... ženama je drag život koliko i muškarcima". Drugo, rat zahteva i druge psihološke odlike: hladnokrvnost, disciplinu, timski rad, taktičko razmišljanje i čak saosećanje - sve kvalitete koje nisu određene polom.

Istorija, pa i naša novija, puna je primera žena koje su pokazale izuzetnu psihološku otpornost i hrabrost u ratnim uslovima. Od poznatih heroina do anonimnih pripadnica raznih oružanih formacija, dokazano je da žene poseduju dubinu karaktera potrebnu za suočavanje sa užasima rata.

Praktični izazovi i društveni stereotipi

Osim teorijskih i bioloških rasprava, postoje i vrlo praktični izazovi. Kako se ponašati u situaciji kada je borbeni saborac ranjen i treba ga nositi? Da li prosečna žena može da ponese potpuno opremljenog muškarca? Ovo je legitimno pitanje operativne prirode, ali opet, rešenje leži u specjalizaciji i timskom radu. Ne može ni svaki muškarac da ponese svakog drugog muškarca. Vojska funkcioniše kao celina, gde se snage kombinuju.

Dalje, tu je izazov društvenog prihvatanja i stereotipa. Žene u vojsci često se suočavaju sa omalovažavanjem, sa pretpostavkom da su tu samo da "se šepure na oficirskom balu" ili da "nađu muža". Ovakve predrasude, koje dolaze i od muškaraca i od drugih žena, kreiraju toksičnu radnu sredinu i dodatno otežavaju integraciju. Kao što je jedna učesnica rekla: "žena ženi je uvek vuk", ističući tako kako internalizovani patrijarhat šteti napretku.

Pored toga, postoje i specifične okolnosti poput trudnoće, materinstva i menstrualnog ciklusa koje zahtevaju posebno razmatranje u organizaciji službe, ali ni one ne bi trebalo da budu apsolutna prepreka, već faktor koji se planira i rešava, kao i mnogi drugi specifični zdravstveni uslovi kod muškaraca.

Globalna praksa i pouke istorije

Da bismo dobili širu sliku, korisno je pogledati izvan lokalnog konteksta. Države kao što je Izrael imaju obavezno vojno služenje i za žene, mada se njihove uloge često razlikuju. Kurdske pesmerge u Siriji i Iraku pokazale su se kao izuzetno efikasne i hrabre borkinje u direktnoj borbi protiv terorističkih grupa. U Rusiji tokom Drugog svetskog rata, žene su služile kao snajperisti, piloti i tenkisti sa ogromnim uspehom.

Ovi primeri dokazuju da, kada je reč o volji, obuci i motivaciji, pol ne mora biti presudan faktor. Ono što je možda najvažnije jeste motivacija same osobe. Da li neko ide u vojsku zbog stabilne plate iz očaja, zbog romantizovane predstave uniforme, ili zbog autentičnog poziva i želje da služi i brani? Ovo poslednje je ono što stvara pravog, efikasnog vojnika, bez obzira na pol.